Čitam naslov: „Srbija je popila više kutija antidepresiva od broja stanovnika koji ima!“ Slušam ljude oko sebe. Svako ima neki problem. Samo o njemu priča. Ponavlja ga u svojoj glavi, priča o problemu sa svojim prijateljima, pa sa drugim prijateljima, pa sa poznanicima, a onda i slučajnim prolaznicima.

Da li ste nekada bili zaljubljeni? Da li vam je tada partner postao centar sveta? Sve je nekako bilo podređeno njemu. Misli su vam bile okupirane njime. Voleli ste da provodite vreme zajedno. Činilo se da u svemu ima prioritet. U vama je budio proleće i onaj poznati nemir u stomaku.

Nekada se, i pored najbolje namere koju imamo, i pored mnogo uloženog napora u razvoj veze koja nam je važna, jednostavno događa kao da se ne razumemo dovoljno dobro. Izgleda nam kao da se ne čujemo iako glasno govorimo, kao da više ne razumemo gestove koje upućujemo jedno drugome. Ljubav je tu, ali izgleda kao da više nije dovoljna. Ključ promene i rešavanja problema je za početak u zdravoj komunikaciji.

Iluzija „sreće” koje imamo su najveće greške koje pravi naša svest i naš um. Teraju nas da pravimo greške u odnosima. Teraju nas čak da imamo pogrešna osećanja. Nije li to čudno? Kako god okreneš, ne valja! Loše je u fokusu naše pažnje.

Ljudi obolevaju od različitih varijacija hroničnih bolesti, pa se doktori čude skoro svakog dana.
Često se dešava da doktori ne znaju i ne mogu da otkriju uzrok bolesti, jer ga traže na pogrešnom mestu. Ljudi su mnogo kompleksnija bića od njihovog biohemijskog fizičkog tela.

Koja je poruka koju nam emocije šalju? (i kakve veze jedan vuk ima sa tim?)

Koja je pozitivna funkcija neprijatnih emocija?

(ili KAKO, ZA IME SVETA, IMA IČEGA DOBROG U TOME ŠTO SAM U BEDAKU)?!

Zločin i kazna – Kako prevazići gubitak?

Maj 2023.  doneo nam je događanja koja nismo mogli zamisliti ni u najgorim košmarima. Suočili smo se, kao zemlja, sa nezamislivim gubitkom dece i mladih, a najgore u tome  za većinu nas je to što ne možemo razumeti kako i zašto. Ne postoji nikakva, ma kako god izvitoperena logika, koju bismo mogli razumeti, ne postoji čak ni dovoljno malo ZATO koje bi bilo šta moglo da olakša. A život se nastavlja. Bilo bi dobro da i mi u svemu tome pronađemo načine kako da nastavimo da funkcionišemo na što zdraviji način.

Zabluda o koučingu – pravo iz fotelje

Potpuno je očekivano da postoji mnoštvo predrasuda i nepoznanica kada je u pitanju koučing kao metoda i nauka koja podržava razvoj pojedinca. Budući da je toliko sadržaja dostupno danas, a ne znamo odakle da krenemo i kako da proverimo kompetencije kouča, podržavam svaki vid interesovanja i otpora koje naši klijenti neretko sa sobom donesu na sesiju.
Ipak, najčešće se vrti nekoliko predrasuda iznova i iznova, pa ih sa radošću delim sa vama za slučaj da su i vama poznate i da želite da saznate više. Pa, da počnemo….

Emotivni partneri na koučing sesiji

ili kako se ne razići nakon „rada na sebi“- pravo iz fotelje

Pitanja koja se tiču partnerskih odnosa su uvek zanimljiva tema. Sigurna sam da je većina vas prolazila kroz izazovne periode u odnosima koji su im bitni. Možda ste se pitali vredi li uložiti vreme i popravljati nešto što deluje nepopravivo i ima li smisla obratiti se nekome sa strane za pomoć. Barem znam da sam nekada sebi postavljala slična pitanja i, nerado priznajem, ponekad i prerano odustajala. Sa promenom pristupa ovoj temi – promenio se i ishod i to je velika sreća za čitavu moju porodicu danas.
Ako vas je ikada zanimalo kako prosečan dolazak na prvu sesiju izgleda kada je u pitanju (najčešće) bračni par, scenario koji se na prvom susretu najčešće događa je sledeći…

Rad na sebi ili saradnja sa sobom – šta to zapravo znači i postoji li razlika?
+ bonus vežba za vas koji volite da se bavite sobom

Verovatno ste mnogo puta čuli ili pročitali kako je važno „raditi na sebi“. Moguće je da ste klimnuli glavom, možda i odmahnuli u blagom otporu i unutrašnjem negodovanju. Mnogi od nas pomisle kako je to nešto što se podrazumeva, naravno da to znamo.
Iskreno, manje je važno kako ćemo nazvati proces koji sprovodimo u cilju da podržimo sebe, mada znam koliko je jaka moć reči i uverenja koja u svom Umu pokrenemo kada ih izgovorimo ili samo na njih pomislimo.  Termin „rad“ asocira me na napor, veliki trud. Ja, naprotiv, želim da kad god se bavim sobom- to činim s lakoćom, da to naprosto teče kao reka uz sve akcije koje činim. Vi možete da razmislite koji izraz Vam je bliskiji, sa čime se osećate lagodno i prirodno. Ovde je ključno da prepoznate osećaj koji se u vama javlja kada pomislite na unutrašnji razvoj.
Onda predstoji zabavniji deo – šta saradnja sa sobom tačno podrazumeva?

DA SE BOLJE UPOZNAMO ili ZAŠTO BI, UOPŠTE, TREBALO OD MENE DA ČUJETE SVE ONO ŠTO ĆETE, NEIZBEŽNO, ČUTI?

Moje ime je Andrea Dimitrijević. Svojim životom svedočim da su promene moguće i želim to da podelim sa vama. Ako je radilo kod mene, radiće i kod vas. Danas, imam svoj dom, imam svoju porodicu (rečeno mi je da to neće biti moguće), imam finsijsku stabilnost, moja porodica se širi i sve je bliskija, iako je bilo brojnih faza do tog stadijuma, bavim se poslom koji obožavam-pomažem ljudima da žive lepše i bavim se humanitarnim radom, hvala mome sinu na tome i ovim putem pozdravljam sve porodice u SIDRU. Odnosi sa ljudima su mi harmonični, upoznajem i duboko se povezujem sa onima koji su deo jedne šire porodice koju gradim, a gubitak oca preživela sam bez tableta za smirenje, koristeći principe razumevanja emocija i duhovne ravni.