Koja je pozitivna funkcija neprijatnih emocija?

(ili KAKO, ZA IME SVETA, IMA IČEGA DOBROG U TOME ŠTO SAM U BEDAKU)?!

Ovo pitanje dobila sam nedavno od jednog učesnika radionice koju sam vodila pokušavajući da razbijem brojne mitove kojima sam nekada davno i sama robovala. Jedna od ključnih stvari ticala se upravo razumevanja uloge postojanja neprijatnih, kratkotrajnih emocija u našim životima.
Kada bih mogla neprestano da ponavljam jer je TAKO važno ovo ponavljati, rekla bih par stvari:

– Ne postoji „pozitivne“ i „negativne“emocije! To su „samo“ emocije, neke prijatne, nekemanje prijatne, a uloga svake je da nas, poput navigacije pri vožnji, usmeri na pravi put.
– Osnovna poruka koju nam ovaj glasnik nosi može biti:
1. Na dobrom si putu, nastavi tako i dalje!
Ili:
2. Menjaj nešto, skrećeš sa puta!

– Ako primetimo emociju, imenujemo je, priznamo, prilagodimo ponašanje i otpustimo je, trajaće veoma kratko –svega nekoliko minuta! Čak i kada nam nisu prijatne, par minuta je izdrživo ako ih mudro iskoristimo i promenimo nešto u svom funkcionisanju!
– Ukoliko ih ignorišemo, pojačavaju se, učestalije su, proganjaju nas i jačaju i tada prerastaju u raspoloženje, a dugo ponavljana raspoloženja postaju dugotrajna, gotovo hronična emocionalna stanja. Tek tada možemo reći onu poznatu: „Kakve su nam misli, takav nam je život!“

– Pitanje fokusa je jako važno. Kada su u pitanju prijatne emocije, budimo slobodni da ojačavamo intenzitet i kvalitet emocija kroz vreme, svesno kreirajmo dobro raspoloženje koje vremenom prerasta u stanje duboke životne radosti, ljubavi, zahvalnosti. Dozvolimo kratkotrajnim emocijama da ojačaju u srednjeročne i dugotrajne emocije! Ako je, pak, slučaj o emocijama koje u našem telu i Umu izazivaju ne tako prijatan osećaj, onda je najbolje da ih zadržimo na nivou kratkotrajnih emocija. To ćemo uraditi ne tako što ćemo ih ignorisati, već tako što ćemo ih primetiti, čuti, uvažiti poruku koju nose, prilagoditi postupke i ispratiti ih iz svog okruženja. O tome će u nastavku biti reči. Živimo u periodu kada nam je na svakom koraku dostupna brojna literatura koja nam govori kako da budemo srećni bez ikakvog razloga. Brojni su imperativi zavijeni u celofan „pozitivne psihologije“ koji nam sugerišu da ako nešto nije u redu u našem životu, a velike su šanse da svako od nas ima poneku oblast koja pomalo „škripi“ jer Supermeni nismo:),onda je to naša odgovornost jer – sve što pomislimo manifestuje se u našem iskustvu, biće da mnogo često loše mislimo, ccc!
Kada vas pitaju kako se osećate, nekako je bolje reći da smo sjajno i onda kada nije tako, jer će „vibracija naših reči uticati na naše emocionalno stanje“…i tako unedogled.
Takozvane negativne emocije su zabranjene, pa ih ljudi –što kulturološki, a što iz pomodarstva-izbegavaju. A one, tako zanemarene, ostaju i jačaju, najčešće u našoj podsvesti, stvarajući dugotrajne efekte. Otuda su brojni poozitivni ljudi koji su uvek sjajno, a nekako se razboljevaju i nije nam jasno otkuda to! Od neistine pred sobom!

Ovde na momenat zastajem da dodatno pojasnim razmišljanje na tu temu. Sa velikim oprezom pristupam ovim izrazima jer je mnogo ljudi koji neće kritički preispitati da li za njih ovi stavovi imaju smisla ili ne, a možda će se osetiti kao da neprestano greše i da ne znaju kuda bi dalje sa sobom. Tada se može dogoditi da se, usled gubitka vere u sebe, okrenu nepouzdanim osobama, guruima, vodičima, gatarama, tražeći rešenja izvan sebe-dok se konačno potpuno ne izgube.

Zato, oprezno! Ali ne isključivo! Zakoni Uma, zakoni kvantne fizike, neurolingvističko programiranje, energija- svi govore jako slične stvari, različitim jezikom. Dotaći ću se ove teme u nekom od narednih blogova, ali za sada, jako važno – bez obzira na to u šta verujete, pitanje razumevanja emocija je najpre pitanje nauke, veoma je smisleno i primenjivo i dokazano pozitivno utiče na psihičko zdravlje, a onda i fizičko i energetsko svakoga od nas!
Neprijatne emocije koje možemo doživeti su brojne. Imenovaću samo nekoliko, a vi ćete dopuniti spisak iz svog iskustva:
Tuga
Ljutnja
Bes
Anksioznost
Zavist
Zabrinutost
Strah
Frustriranost,
Dosada,
Ljubomora………

Važno je imenovati emociju, jer kada to učinimo-priznajemo sebi da smo je primetili i da smo spremni da saslušamo šta to ima da nam kaže. Neka ispitivanja koja sam proučavala kažu da kada tačno imenujemo osećanje koje doživljavamo, puls i krvni pritisak opada, a saturacija kiseonika u krvi se povećava! Zato je imenovanje emocija prvi korak u ovladavanju emocionalnom pismenošću (naši osnovnoškolci u proseku znaju da nabroje 7-10 emocija i taj broj se smanjuje! Stopa vršnjačkog nasilja raste iz godine u godinu, čini li vam se da postoji povezanost?)
Vratimo se pitanju s početka teksta, izgovorenom iznenađenim, pomalo uznemirenim tonom:

KAKO, ZA IME SVETA, IMA IČEGA DOBROG U TOME ŠTO SAM U BEDAKU?
Moj je odgovor bio:
„A ŠTA AKO BIH VAM REKLA DA UPRAVO NEPRIJATNE EMOCIJE MOGU DA VAS IZVEDU IZ „BEDAKA“ U KOJI STE ZAPALI?
– Tuga, bilo da je posledica gubitka osobe, nečijeg odlaska, gubitka pozicije na poslu, odseljavanja, promene- uvek se odnosi na gubitak nekoga ili nečega do čega nam je stalo.
Tuga nam uvek jasno govori koliko nam je nešto važno i upozorava nas da razvijamo zahvalnost za ono što već imamo u svom iskustvu. Nema velike tuge bez ogromne ljubavi, ljubav i tuga naličja su istog novčića!
Poznajem ljude koji su toliko voleli svoje kućne ljubimci da, nakon što su uginuli, nikada više nisu poželeli da imaju niti jednog. Kakav gubitak za njih! Strah od emocije tuge sprečava ih da naprave nova iskustva, riznicu emocija i sećanja! Fokus im nije ni na zahvalnosti za ono što su imali, to je prava tuga!
Imam klijente koji nakon neuspešnog partnerskog odnosa ne pokušavaju da ostvare novi iz istog razloga! Nemojte biti kukavice u svom životu, tuga i radost idu ruku pod ruku, tuga nam pokazuje kapacitet našeg srca, dubinu naše duše!
Opet, znam i drugačije primere. Znam roditelje koji su izgubili dete i ponovo se okušali u roditeljstvu jer znaju koliko ljubavi nastaje u tom odnosu, ljubavi koja blaži i obogaćuje. Vodim organizaciju u kojoj roditelji dece sa problemima u razvoju i drugim dravstvenim problemima, iako su tužni što im deca ne funkcionišu kao vršnjaci, rode brata ili sestru. Čine svestan rizik da će, možda, ponovo biti tužni ako ne bude sve kako su se nadali- ali ljubav koju primaju i ljubav koju daju se neprestano uvećava bez obzira na sve i to ih nosi kroz život. Znam to jer sam i sama jedna od njih!
Ima ljudi koji dožive teške gubitke, trajne u ovom životu-a prežive tugu sećajući se svih predivnih trenutaka sa voljenim bićima, bogatstvo koje su im ta iskustva donela u život.
I vi sami, ako ste izgubili, recimo , bliskog prijatelja, otputovao je na drugi kontinent, zamislimo tu situaciju-ne zatvarajte se za nova i već postojeća prijateljstva. Neka vas tuga motiviše da provodite više kvalitetnog vremena sa dragim ljudima, neka vas podseti na osećanje zahvalnosti zbog novih prilika koje imate da negujete odnose. Tuga nosi TAKO značajnu poruku, ona vam govori da ste se usudili da živite i da ste živi!

– Ljutnja je sjajna stvar kada je kratkotrajna emocija, kada ne ostajete njen zarobljenik pa preraste u bes, akumuliranu, intenziviranu ljutnju. Ljutnju možete zamisliti kao zvučni i svetlosni alarm koji se upali kada neko neovlaščeno kroči na vaš posed. Tada odreagujete tako što jasno naglasite svoje granice i dosledno se držite izrečenog.
Problem nastaje onda kada mnogi od nas znaju da moraju poštovati neke lične granice, ali ih nikada jasno nisu utvrdili. Kada nemamo jasno postavljene granice koje dopuštamo drugima u postupcima, komunikaciji, funkcionisanju-tada će ih drugi postaviti za nas. Izvesno, to će nas iznova ljutiti, dok ne dođemo do faze pucanja- a poenta sveg našeg učenja je da shvatimo da postoji mnogo lakši, bolji i ispravniji način! O granicama pišem više u nekom od narednih blogova, ali na ovom mestu da pojasnim još jednom dilemu u shvatanjima ljutnje.
Budisti i hrišćani, na primer, smatraju ljutnju toksičnom i „negativnom“emocijom i stanjem uma. Psiholozi, s druge strane, insistiraju na ispoljavanju kada naiđe. Šta je od toga ispravno?
Rekla bih-oba stanovišta. Ljutnja je za nas korisna kratkoročno, da nas podseti da odreagujemo kada nešto nije u redu u našem okruženju. Ako zapazimo, imenujemo, odreagujemo i otpustimo – sve je sjajno! Problem rešen, zdravlje dobro, nema problema! Ali ako ljutnju neprestano potiskujemo, a osećamo da se neko nepravedno prema nama odnosi, na primer, ne primimo poruku i ne otpustimo- ona će se taložiti, biti sve snažnija i što je više prikrivamo-očekivano, poput vulkana će u nekom momentu eksplodirati. Samo što je tada kasno- dugotrajna emocija ljutnje šteti i nama i drugima!

– Zavist nam signalizira da možda u nekim oblastima možemo poraditi više kako bismo ostvarili svoj potencijal. Dakle, ne okrivljujte sebe da ste loši ljudi jer ste poželeli da izgledate kao neka osoba iz okruženja, zato što želite brak kao nečiji, decu koju nemate posao iz snova za koji mislite da ga neko drugi ima- zasučite rukave i učinite šta je do vas da biste se približili svom idealu! I prestanite da se trujete dugotrajno, primetite, imenujte, prilagodite, otpustite!

– Ako se osećate frustrurano, ponovo- znajte da je to sjajan signal koji ukazuje na to da nešto može biti značajno bolje u vašem životu nego što trenutno jeste. Potrebno je dodatno angažovanje, možda fleksibilnost u prilagođavanju pristupa, čak i promena smera- ali to je dobra vest za vas!

– Dosadno vam je– sjajno! Znači da je vreme da bolje osmislite aktivnosti kojima se bavite, da malo prodrmate sebe!

– Trenutno se osećate zastrašeno– OK, strah nas je kao vrstu održao u životu, znači da „radi“. Hajde sada da vidimo da li radi i za vas! Upoznali ste novu osobu preko interneta, zakazuje vam sastanak. Pali se neka lampica u vama i opravdano je tu! Proverite sve što možete proveriti-profil , kontakte, zajedničke konekcije, zakažite sastanak na javnom mestu koje je vama poznato, dođite svojim vozilom i obavestite osobe od poverenja sa kim se i gde nalazite- to je do vas, ali nemojte blokirati buduća poznanstva strahom po svaku cenu jer ste čitali o slučajevima koji nisu bili tako svetli, samo primer. Strah vas je prihvatanja novog posla i gubitka sigurnosti na aktuelnoj poziciji, sjajno! Oprezni ste, ne nastupate hazarderski, proveravate finansijski bilans firme u koju ulazite, razgovarate sa kolegama o iskustvima…ali ostajete otvoreni za mogućnost preuzimanja sračunatog rizika. Brojni su primeri, setićete se vaših!

– Osećate ljubomoru-niste zadovoljni time, jače je od vas. Ako ne nastupate agresivno, već je u pitanju nelagoda zbog treće osobe koja se pojavila, možda možete razmisliti kako biste mogli više da se potrudite i ojačate svoju vezu gestovima ljubavi, posvećenosti, pažnje, iskazivanja emocija.

Spisak ide u nedogled, ali nadam se da vam je negde jasna poruka koju želim da vam prenesem. Ako priznate sebi kako se ZAISTA osećate – niste slabić, ne radite ništa pogrešno, neće vam se poremetiti karma ni frekvencija energetskog polja. Doživljavanje čitave lepeze emocija čini nas ljudskim bićima u svoj celovitosti i sve je to u cilju naše bolje orijentacije i prilagođavanja novonastalim okolnostima. Tu su da nam služe, a na nama koji se ovom temom strastveno i duboko bavimo je da vam približimo kako i zašto je važno da ne potiskujemo, već iskoristimo emocije kao sistem za navigaciju.
Dokle god ignorišemo neprijatne emocije, biće sve glasnije do trenutka kada će vrištati i tada će već biti kasno da puno toga promenimo i olakšamo sebi život. Setite se da, kratkotrajno,

6
emocije traju samo nekoliko minuta i da ih vredi čuti upravo tada kada su najtiše, a onda ih ispratiti kao drage goste sa osmehom i ljubavlju i nastaviti dalje bez tereta na leđima.

Vratimo se svom, autentičnom, sebi!