Kad bi Vas pitali kako ste, šta biste odgovorili? Da li biste rekli da ste dobro, srećni, zadovoljni, veseli, pozitivni ili biste rekli da ste tužni, pomalo depresivni, ljuti, mrzovoljni…?

Svako od nas bi verovatno želeo da u većini svog vremena razvija pozitivne emocije. Zašto se svakog dana ne bismo osećali, pre svega lepo? Šta će nama uopšte ovoliki spektar emocija koji nam uopšte nisu prijatne? Čemu one služe? Kako bi bilo lepo da živimo bez njih!

Prisetimo se da su nam emocije kompas. One nam daju smernice kako da se postavimo u svakodnevnim životnim okolnostima. 

Kako bismo mogli da prepoznamo šta je zahvalnost, ako se pre toga nismo osećali neispoštovano? Kako bismo znali šta je ljubav, ako prethodno nismo osetili frustraciju, bes? Kako bismo znali da cenimo jedni druge, ako nam se nije dogodilo da nas neko ne ceni? 

Takozvane negativne emocije, odnosno emocije koje nas teraju da osećamo ne tako dobro mogu da imaju svoju pozitivnu stranu. Daćemo Vam primer. Zamislite na trenutak da sretnete neku osobu koja u Vama izaziva zavist. Zavist je izuzetno loša emocija sa veoma niskom frekvencijom, koja može da izazove i bolest, ukoliko jako dugo traje. Pitate se: „Ako sam osetio zavist, da li sam ja  onda loša osoba? Naravno da niste. To samo znači da Vam se dopada nešto što neko drugi radi, kako izgleda…Tada možete da osvestite šta je to što želite da postignete, šta još možete da uradite, postignete, budete proaktivni i na kraju postanete bolji čovek.

Tuga. Ko želi da se oseća tužno? Mi ne. Međutim, da li ste znali da tuga niče na polju velike ljubavi. Ona nam pomaže da se pregrupišete sistem vrednosti. Ako ste nekada izgubili neku osobu i posle toga osetili ogromnu tugu, onda sigurno to nećete dozvoliti više sebi u životu, nego ćete znati da poštujete osobu sa kojom ste i neće Vam se podrazumevati. Obraćaćete se osobama do kojih Vam je stalo puni ljubavi, poštovanja.

Ljutnja, bes. Ljutnja je jedna od primarnih ljudskih emocija. Nije dobro da Vam ona preraste u naviku. Nije dobro da ne osvestite zašto Vam se ona dešava i kada se dešava. Da li se javlja kad Vam se pojavi neka osoba ili kad se nalazite u određenoj situaciji? Važno je da je otpustite, kako se ne bi nagomilavala u Vama. Međutim nije dobro ni negirati je. Zašto? Zato što može da se naljuti samo ona osoba koja voli, poštuje i vrednuje sebe. Obično se naljutimo kad nam je neka naša granica narušena. Svojom reakcijom ljudima dajemo signal osobi da promeni ponašanje ili ćemo otići. Ako  kažete:„Ja se nikad ne ljutim!“ vrlo je moguće da niste iskreni prema sebi. Ako je neko u Vama izazvao ljutnju, onda dolazimo do neke Vaše važne teme na kojoj bi valjalo raditi. 

Sa druge strane ako osećamo pozitivne emocije, ne mora da znači da nam dugoročno mogu doneti benefit.

Zadovoljstvo u poslu, ljubavi, porodici….Pitanje je cene koju plaćamo da se osetimo zadovoljno. Jako je dobro da postavimo ciljeve takve, koji će buditi u nama proaktivnu energiju i koji će nas podsticati na akciju, a koji neće ugrožavati ni nas, ni druge. Međutim ukoliko na primer upotrebite neki narkotik da se osećate zadovoljno, to je destruktivan način dolaženja do emocije. 

U svakom dobrom se nalazi nešto loše, a u svakom lošem se nalazi nešto dobro. Hajde da to otkrijete kroz Vaš dalji rad.